Napisao/la Stefan Stefanović.
(ili: šta sam naučio na fakultetu)
Ja, Stefan Stefanović, od oca Gojka i majke Mirjane, rođen trinaestog oktobra 1990. godine, priznajem da je sve igra.
Danas nema „Mlade Bosne“, jer je naša mladost i vitalnost zapela u daunlodu, nedostaju nam pečevi da zakrpe progoretine života, a konvertovanje predugo traje. I da nam podaju oružje, previše je tirana, na koga prvog pucati? Balkan je piratski fajl u mreži Evrope i sveta. I nije da smo umorni – mi smo smoreni. Dosada nas je izjela do kosti, jer živimo u procepu između virtuelnog i pravog sveta, između onoga što su nas učili da jeste i onoga što vidimo da jeste, razapeti smo između Majke Rusije i prevrtljive Evrope, a u kolutanju sa jedne na drugu stranu ostali smo u kružnici, progutali smo svoj rep. Dosadno nam je i stoga što smo već sve videli na televiziji, skinuli smo sa Interneta, znamo da je to tuđa propaganda, mislimo da smo najgori od svih, a ipak se snažno busamo u grudi i pominjemo slavnu istoriju koju smo nabubali, nikada naučili i shvatili.
Nastavi sa čitanjem